+381 11 303 91 04|office@confida.rs

COVID-19: Finansiranje, likvidnost i fiskalne mere

Sadržaj (od najnovije do najstarije vesti):

Uredba o pomeranju rokova za dostavljanje finansijskih izveštaja, poreskog bilansa, sednice skupštine društva

Vlada Republike Srbija usvojila je Uredbu o pomeranju rokova za održavanje redovne sednice skupštine privrednog društva i dostavljanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika, kao i rokova za podnošenje prijava za porez na dobit i poreza na prihod od samostalne delatnosti, važenja licenci ovlašćenih revizora i licenci za vršenje procene vrednosti nepokretnosti koje ističu za vreme vanrednog stanja nastalog usled bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2 („Uredba“) koja je stupila na snagu 16. aprila 2020. godine.

Uredbom se utvrđuje pomeranje rokova za vreme vanrednog stanja, i to rokova za:

  • održavanje redovne sednice skupštine privrednog društva,
  • dostavljanje godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja privrednih društava, zadruga, drugih pravnih lica i preduzetnika za 2019. godinu,
  • podnošenje prijava za porez na dobit pravnih lica i poreza na prihod od samostalne delatnosti, kao i
  • važenje licenci ovlašćenih revizora i licenci za vršenje procene vrednosti nepokretnosti.

Rok za održavanje redovne sednice skupštine društva iz člana 364. Zakona o privrednim društvima pomeren je na rok od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja.

Rok za predaju godišnjih izveštaja, odnosno godišnjih finansijskih izveštaja sa izveštajem revizora svih obveznika čije je izveštavanje uređeno Zakonom o tržištu kapitala, odnosno Zakonom o investicionim fondovima ili Zakonom o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, pomera se na rok od 60 dana od dana prestanka vanrednog stanja.

Rokovi iz (starog) Zakona o računovodstvu pomeraju se kao što sledi:

  • rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja pomera se na rok od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja;
  • rok za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja pomera se na rok od 120 dana od dana prestanka vanrednog stanja;
  • rok za dostavljanje vanrednih finansijskih izveštaja pomera se na rok od 30 dana od dana prestanka vanrednog stanja, pod uslovom da rok za dostavljanje vanrednih finansijskih izveštaja ističe za vreme vanrednog stanja.

Navedeni rokovi shodno se primenjuju na pravna lica koja imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, pod uslovom da rok za dostavljanje finansijskih izveštaja tih pravnih lica ističe za vreme vanrednog stanja.

Rokovi za podnošenje poreske prijave za porez na dobit pravnih lica pomeraju se na sledeći način:

  • obveznici poreza na dobit pravnih lica kojima je poreski period jednak kalendarskoj godini – u roku za predaju godišnjeg finansijskog izveštaja, što znači u roku od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja;
  • obveznici poreza na dobit pravnih lica kojima je poreski period različit od kalendarske godine – u roku za predaju godišnjeg finansijskog izveštaja.

Uredbom je propisano i pomeranje roka za predaju poreske prijave za porez na prihode od samostalne delatnosti preduzetnika, i to na rok od 90 dana od dana prestanka vanrednog stanja.

Rokovi iz člana 7. Zakona o reviziji koji ističu za vreme vanrednog stanja smatraće se isteklim po isteku 30 dana od dana prestanka vanrednog stanja. Do dana isteka roka od 30 dana od dana prestanka vanrednog stanja sve izdate licence za obavljanje revizije nastavljaju da važe.

Uredba o garantnoj šemi

Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti Covid-19 izazvane virusom sars-cov-2 koja je stupila na snagu 16. aprila 2020. godine („Uredba“).

Uredbom su propisani:

  • Uslovi, postupak, visina i način obezbeđenja sredstava za izdavanje garancija Republike Srbije u skladu sa garantnom šemom definisanom Uredbom,
  • kriterijumi, uslovi i način odobravanja kredita od strane banaka,
  • izveštavanje,
  • kao i druga pitanja od značaja za garantnu šemu kao meru podrške privredi, radi ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, sa ciljem povećanja likvidnosti privrednih subjekata.

Koja je su osnovna obeležja kredita koju su obezbeđeni garancijom u skladu sa Uredbom?

  • Namena kredita koji se obezbeđuju garancijom u skladu sa Uredbom je finansiranje likvidnosti i obrtnih sredstava.
  • Ročnost kredita je ograničena na period od 36 meseci.
  • Maksimalni iznos kredita je niži od dva iznosa:
    • 25% prihoda korisnika kredita iz 2019. godine prema finansijskim izveštajima koje je korisnik kredita dostavio Agenciji za privredne registre za statističke svrhe za tu godinu ili
    • iznos od 3.000.000 evra
  • Krediti se odobravaju sa valutom RSD ili EUR

Krediti se ne mogu koristiti za refinansiranje i prevremenu otplatu nedospelih rata postojećih kredita u portfoliju banke, odnosno za refinansiranje kredita kod drugih banaka.

Ko ima pravo na ove kredite?

  • lice sa sedištem u Republici Srbiji uključujući i poljoprivredna gazdinstva, koje je registrovano u Agenciji za privredne registre i klasifikovano kao preduzetnik, ili mikro, malo i srednje privredno društvo u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
  • lice kome je u skladu sa kreditnom politikom banke odobren novi ili zanavljanje postojećeg kredita za koji Republika Srbija može garantovati banci u skladu sa ovom uredbom.

Iz napred navedenog se može zaključiti da velika pravna lica nemaju mogućnost da budu korisnici ovih kredita.

Ko nema pravo da bude korisnik kredita?

  • lica koja su na dan 31. decembar 2019. godine bila u teškoćama i lica koja su u statusu neizmirenja obaveza prema regulativi Narodne banke Srbije na dan 29. februar 2020. godine;
  • lica koja imaju dospele a neizmirene obaveze po osnovu poreza u Republici Srbiji;
  • lica u kojima Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ima učešće u vlasništvu preko 50%;
  • korisnici čija su dugovanja bila u statusu neizmirenja obaveza ili prema kojima je banka preduzela mere restrukturiranja u periodu od 12 meseci pre 29. februara 2020. godine, a u skladu sa definicijom statusa neizmirenja obaveza prema regulativi Narodne banke Srbije, odnosno restrukturiranog potraživanja prema propisima Narodne banke Srbije kojima se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka;
  • privredna društva nad kojima se sprovodi sporazumno finansijsko restrukturiranje, nad kojima se sprovodi stečajni postupak i nad kojima se sprovodi postupak prinudne likvidacije;
  • lica koje su već korisnici kredita obezbeđenog garantnom šemom u skladu sa Uredbom.

Pod kojim uslovima se odobrojavaju krediti obezbeđeni garantnom šemom?

Krediti obezbeđeni garantom šemom se odobravaju pod uslovom:

  • da je kredit pušten u tečaj najkasnije do 31. januara 2021. godine;
  • da je rok otplate kredita do 36 meseci od dana puštanja u tečaj, u koji rok je uračunat i grejs-period od devet do 12 meseci od dana puštanja kredita u tečaj;
  • da je kredit odobren u dinarima (RSD) ili evrima (EUR);
  • da je način otplate kredita u mesečnim anuitetima;
  • da kamatnu stopu određuje banka u skladu sa svojom kreditnom politikom, a u iznosu ne većem od jednomesečne stope BELIBOR uvećane za 2.50% (1M BELIBOR + 2.5 p.p.) za kredite odobrene u dinarima (RSD);
  • da kamatnu stopu određuje banka u skladu sa svojom kreditnom politikom, u iznosu ne većem od tromesečne stope EURIBOR uvećane za 3.00% (3M EURIBOR + 3.0 p.p.) za kredite odobrene u evrima (EUR);
  • da su kao instrument obezbeđenja kredita dostavljene najmanje menice korisnika i većinskog vlasnika korisnika, gde se pod većinskim vlasništvom podrazumeva direktno vlasništvo jednako ili veće od 25%;
  • da korisnik kredita neće isplaćivati učešće u dobiti (dividende), niti povraćaj pozajmice osnivača u prvih godinu dana nakon zaključenja ugovora o kreditu;
  • da korisnik kredita neće vršiti tokom trajanja grejs-perioda po kreditu prevremenu otplatu postojećih kredita sa istom namenom kod bilo koje druge banke, a koji nisu uključeni u osigurani portfolio.

Sredstva u skladu sa Uredbom će biti dostupna počev od 21. aprila 2020. godine, a procedura za dobijanje ovih kredita se sprovodi pred poslovnom bankom u kojoj korisnici kredita imaju poslovni račun.

Program za finansijsku pomoć privredi i očuvanje likvidnosti (“Program”)

Vlada Republike Srbije donela je Program finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Covid – 19 izazvane virusom SARS-COV-2 koji će Vlada Republike Srbije sprovoditi u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije („Program“).

Osnovni ciljevi Programa su da se u uslovima otežanog poslovanja usled pandemije virusa COVID – 19 izazvane virusom SARS-CoV-2  obezbedi:

  • podrška privrednim subjektima za nabavku obrtnih sredstava;
  • podrška privrednim subjektima za održavanje tekuće likvidnosti u cilju redovnog izmirivanja obaveza prema poslovnim partnerima, zaposlenima i državi.

Ko ima pravo da koristi sredstva iz Programa?

Pravo na korišćenje sredstava iz Programa imaju:

  • preduzetnici,
  • zadruge (koje su uskladile svoja akta, organe i poslovanje sa Zakonom o zadrugama koja su se podvrgla zadružnoj reviziji u poslednje dve godine)
  • mikro, mala i srednja privredna društva prema poslednje predatim finansijskim izveštajima, koja su u većinskom privatnom ili zadružnom vlasništvu i koja obavljaju proizvodnu, uslužnu, trgovinsku i poljoprivrednu delatnost.

Sredstva se ne mogu se koristiti za:

  • organizovanje igara na sreću, lutrije i sl. delatnosti;
  • promet nafte i naftnih derivata;
  • proizvodnju i promet bilo kog proizvoda ili aktivnosti, koje se prema domaćim propisima ili međunarodnim konvencijama i sporazumima smatraju zabranjenim.

Napominjemo da se kredit može odobriti i ako je u zvaničnim finansijskim izveštajima privrednog subjekta za jednu od poslednje dve godine, iskazan neto gubitak ali je ostvaren poslovni dobitak.

Koji su uslovi koje moraju da ispune podnosioci zahteva?

Osnovni uslov za realizaciju ovih kredita je zadržavanje broja zaposlenih, u skladu sa izveštajem Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja o broju radnika na određeno i neodređeno vreme na dan 16. mart 2020. godine.

Prihvata se odstupanje do 10% od navedenog broja zaposlenih do dana podnošenja zahteva i u toku korišćenja kredita.

Dodatni uslovi koji moraju da ispune podnosioci zahteva su:

  • da nisu u teškoćama,
  • da nad njima nije pokrenut stečajni postupak,
  • da se nad njima ne sprovodi postupak za unapred pripremljeni plan reorganizacije ili da na snazi nisu mere iz unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR),
  • da se nad njime ne sprovodi plan reorganizacije ili da na snazi nisu mere iz plana reorganizacije, finansijsko restrukturiranje ili postupak likvidacije.

Kredit se može odobriti i ako je u zvaničnim finansijskim izveštajima privrednog subjekta za jednu od poslednje dve godine, iskazan neto gubitak ali je ostvaren poslovni dobitak.

Pod kojim uslovima se odobravaju sredstva iz Programa?

  • kamatna stopa je 1% na godišnjem nivou;
  • rok otplate do 36 meseci (koji uključuje grejs period do dvanaest meseci);
  • krediti se odobravaju i vraćaju u dinarima;
  • otplata kredita vršiće se u mesečnim anuitetima;
  • u grejs periodu kamata se obračunava i pripisuje glavnom dugu.

Najniži iznos kredita

Privredna društva – 1.000.000 RSD

Preduzetnici, zadruge i subjekti registrovani u relevantnom registru – 200.000 RSD

  • Najveći iznos kredita

Preduzetnici i mikro pravna lica – 10.000.000 RSD

Mala pravna lica – 40.000.000 RSD

Srednja pravna lica – 120.000.000 RSD

Koja sredstva obezbeđenja je potrebno dostaviti (zavisno od iznosa kredita)?

  • Menica korisnika kredita i lične menice osnivača – Do 1.000.000 RSD
  • Menica korisnika kredita, lične menice osnivača i jemstvo zaposlenog na neodređeno vreme – Do 2.000.000 RSD
  • Menica korisnika kredita, lične menice osnivača i jemstvo povezanog pravnog lica – Do 10.000.000 RSD
  • Menica korisnika kredita, lične menice osnivača i jemstvo bonitetnog pravnog lica koje nije povezano sa korisnikom – Do 25.000.000 RSD
  • Menica korisnika kredita, zaloga na opremi i/ili hipoteka prvog reda – Od 25.000.000 RSD

Za klijente iz portfolia Fonda za razvoj koji već imaju uspostavljene realne/odgovarajuće kolaterale, krediti će se odobravati uz kolateral višeg reda.

Nepokretnosti odnosno oprema koje služe kao obezbeđenje po kreditima u skladu sa ovim programom ne moraju biti osigurane i polisa ne mora biti vinkulirana u korist Fonda za razvoj.

Garancija banke, ručna zaloga i hipoteka mogu biti obezbeđenja za sve iznose kredita, dok jemstvo bonitetnog privrednog subjekta (koje nije povezano lice) može biti obezbeđenje za sve  iznose kredita do 25.000.000 dinara.

Napominjemo da ukoliko su osnivači lica koja su strani državljani ili privredna društva registrovana u inostranstvu u tom slučaju se ne dostavljaju lične menice osnivača.

Koji su kriterijumi za odobrenje kredita?

  • za privredne subjekte najviši iznos odobrenog kredita može biti do 50% ostvarenih poslovnih prihoda po poslednjem predatom finansijskom izveštaju,
  • za preduzetnike koji se paušalno oporezuju najviši iznos odobrenog kredita može biti do 50% ostvarenog prometa kod poslovnih banaka u 2019. godini,
  • podnosilac zahteva za kredit nema blokadu računa dužu od 30 dana u kontinuitetu u prethodnih godinu dana, odnosno ukupno 90 dana sa prekidima u poslednjih godinu dana,
  • jemac i povezano pravno lice su prihvatljiv instrument obezbeđenja ukoliko:
    1. nisu u teškoćama odnosno nad njima nije pokrenut stečajni postupak,
    2. se nad njima ne sprovodi postupak za unapred pripremljeni plan reorganizacije ili na snazi nisu mere iz unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR),
    3. se nad njime ne sprovodi plan reorganizacije ili da na snazi nisu mere iz plana reorganizacije, finansijsko restrukturiranje ili postupak likvidacije;
    4. nemaju blokadu dužu od 30 dana u kontinuitetu u prethodnih godinu dana, odnosno ukupno 90 dana sa prekidima u poslednjih godinu dana;
    5. ostvaruju poslovne prihode najmanje u visini traženog iznosa kredita za koji jemče po poslednje predatom finansijskom izveštaju;
    6. jemac koji se paušalno oporezuje treba da ima promet preko banaka u 2019. godini najmanje u visini traženog iznosa kredita za koji jemči.
  • založni dužnik je prihvatljiv ukoliko:
    1. nije u teškoćama odnosno nad njim nije pokrenut stečajni postupak,
    2. se nad njim ne sprovodi postupak za unapred pripremljeni plan reorganizacije ili da na snazi nisu mere iz unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR),
    3. se nad njime ne sprovodi plan reorganizacije ili da na snazi nisu mere iz plana reorganizacije, finansijsko restrukturiranje ili postupak likvidacije i
    4. nema blokadu računa u momentu podnošenja zahteva za kredit.
  • povezani privredni subjekti mogu koristiti samo jedan kredit koji je obezbeđen jemstvom povezanog lica dok ostali krediti moraju biti obezbeđeni drugim instrumentima obezbeđenja
  • minimalna pojedinačna vrednost opreme koja se zalaže kod Fonda je 50.000 dinara.
  • jemac-fizičko lice ne može biti zaposleno u privrednom subjektu koji je podnosilac zahteva kao ni u njegovim povezanim licima,
  • visina odobrenog kredita treba da bude u korelaciji sa brojem radnika, na način da maksimalni iznos kredita (uz ispunjenje ostalih kriterijuma) može biti do 4.000.000 dinara ukoliko privredni subjekt ima zaposlenog jednog radnika (uključujući i osnivača).

 Kako se podnosi zahtev:

Zahtevi se podnose elektronskim putem na e-mail: prijemzahteva_covid19@fondzarazvoj.rs

Prijem zahteva se vrši dok se sredstva iz Programa ne utroše, a najkasnije do 10. decembra  2020. godine.

Krajnji rok za realizaciju odobrenih sredstava u skladu sa ovim programom i odlukama Upravnog odbora Fonda je 31. mart 2021. godine.

Po ovom programu može se podneti samo jedan zahtev. Ponovljeni zahtev može biti podnet u periodu trajanja prijema zahteva, tek nakon prijema obaveštenja da je Upravni odbor odbio prvobitan zahtev klijenta ili ukoliko klijent odustane od korišćenja odobrenog zahteva pre puštanja sredstava u korišćenje, uz odgovarajuće obrazloženje.

Smanjena referentna kamatna stopa

Izvršni odbor Narodne banke Srbije na sednici održanoj dana 09.04.2020. godine odlučio je da dodatno snizi referentnu kamatnu stopu sa 1,75% na nivo od 1,5% kako bi umanjio negativne efekte virusa korona (Covid-19) na privrednu aktivnost i istovremeno obezbedio održavanje inflacije u granicama cilja u srednjem roku.

Obzirom da se referentna kamatna stopa koristi za izračunavanje stope zatezne kamate i kamatne stope za neblagovremeno plaćene javne prihode, i te dve stope se smanjuju za 0,25%:

  • Zatezna kamata od 10.4.2020. godine iznosi 9,50%
  • Kamata za neblagovremeno plaćene javne prihode od 9.4.2020. godine iznosi 1,50%.

Shodno tome kamata za iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih davanja, osim kamate, obračunava i plaća se za vreme vanrednog stanaj po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije u visini od 1,5%.

Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima

Vlada Republika Srbije donela je Uredbu o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19, koja je objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije 54/2020 od 10. aprila 2020. godine i koja je stupila na snagu danom objavljivanja („Uredba“).

Uredbom se uređuju:

  • fiskalne pogodnosti;
  • direktna davanja bespovratnih novčanih sredstava privatnim privrednim subjektima;
  • PDV tretman prometa dobara i usluga bez naknade za zdravstvene svrhe;
  • Isplata jednokratne novčane pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije;
  • Moratorijum na isplatu dividendi od strane privrednih subjekata u privatnom sektoru koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja iz budžeta.

Uredbom je predviđeno da će Ministarstvo finansija posebnim uredbama urediti postupak i način implementacije usvojenih mera, prevashodno odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na rate bez kamate i korišćenja direktnih davanja.

Na koga se Uredba odnosi?

Pojam privrednog subjekta u privatnom sektoru („Privredni subjekt“) koji može ostvariti pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja je definisani kao svaki privredni subjekt koji nije obuhvaćen Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS”, broj 93/19), i obuhvata:

  • rezidentna pravna lica u smislu Zakona o porezu na dobit pravnih lica;
  • rezidentne preduzetnike (preduzetnike, preduzetnike paušalce, preduzetnike poljoprivrednike i preduzetnike druga lica, u smislu Zakona o porezu na dohodak građana); i
  • ogranke i predstavništva stranih pravnih lica;

Ističemo da fiskalne pogodnosti i direktna davanja mogu koristiti mikro, mala, srednja i velika pravna lica, preduzetnici, paušalci, poljoprivrednici, kao i ogranci i predstavništva stranih lica.

Koje fiskalne pogodnosti su usvojene?

  1. Odlaganje obaveze plaćanja poreza i doprinosa na zarade i naknade zarade

Propisana je mogućnost odlaganja plaćanja:

  • poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada, odnosno poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika za mesec mart, april i maj 2020. godine, odnosno za mesec april, maj i jun po izboru poreskog obveznika.
  • Akontacije poreza na dobit pravnih lica koje dospevaju za plaćanje 15. aprila,15. maja i 15. juna 2020. godine do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit pravnih lica za 2020.godinu, odnosno za poreski period koji započinje ili se završava u 2020.godini za poreske obveznike sa poslovnom godinom različitom od kalendarske.
  • Akontacija poreza i doprinosa na prihod od samostalne delatnosti, odnosno na zarade i naknade zarada shodno pravilima koja važe za odlaganje plaćanja poreza na dobit, odnosno poreza na zarade pravnih lica.

Odloženi porezi i doprinosi dospevaju za plaćanje počev od 4. januara 2021. godine, na 24 mesečne rate, bez obračuna kamate.

  1. Direktna davanja

Direktna davanja predstavljaju uplate bespovratnih novčanih sredstava Privrednim subjektima koja su namenjena isključivo za isplatu zarada i isplatu naknada zarada zaposlenima i iznos ovih davanja zavisi od broja zaposlenih i veličine Privrednog subjekta.

Napominjemo da se razvrstavanje veličine subjekata vrši na osnovu finansijskih izveštaja za 2018. godinu, dok su lica osnovana 2019. i 2020. godine mala pravna lica u smislu Uredbe.

  • Mikro, mala i srednja pravna lica

Privredni subjekti koji spadaju u mikro, mala ili srednja pravna lica mogu da ostvare pravo na mesečnu uplatu bespovratnih novčanih sredstava u iznosu minimalne neto zarade za mart mesec (30.367,04 dinara) po zaposlenom radniku na puno radno vreme, počevši od maja a zaključno sa julom.

Kao multiplikator se koristi broj zaposlenih u PPP PD prijavama podnetim u skladu sa Uredbom za mesece mart, april i maj, umanjen za broj zaposlenih kojima je kod privrednog subjekta počev od 10. aprila 2020. godine do 30. aprila 2020. odnosno u periodu od 1. maja do 31. maja 2020. godine prestao radni odnos.

Za zaposlene sa nepunim radnim vremenom naknada se isplaćuje srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog u odnosu na puno radno vreme.

Kod preduzetnika, broj zaposlenih uvećaće se za jedan, osim u slučaju kada je preduzetnik istovremeno u radnom odnosu ili korisnik penzije.

  • Velika pravna lica

Isplata direktnih davanja se vrši samo za zaposlene za koje je poslodavac doneo rešenje o prekidu rada počev od 15. marta 2020. godine u skladu sa članovima 116. i 117. Zakona o radu. Za zaposlene sa nepunim radnim vremenom naknada se isplaćuje srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog u odnosu na puno radno vreme.

Kao multiplikator se koristi broj zaposlenih u PPP PD prijavama podnetim u skladu sa Uredbom za mesece mart, april i maj, a za koje se rešenje o prekidu rada odnosi na najmanje 15 radnih dana u aprilu, odnosno maju 2020. godine te iznos direktnih davanja iznosi 50% minimalne zarade za mart mesec 2020. godine, odnosno 15.183,52 dinara.

Napominjemo da velika pravna lica imaju obavezu da nadležnoj filijali Poreske uprave i Upravi za trezor dostave u papirnoj formi spisak lica iz napred navedenih kategorija najkasnije do 20. u mesecu za isplatu koja se vrši narednog meseca.

Isplata direktnih davanja će se vršiti na posebne namenske račune koji se otvaraju kod poslovnih banaka. Skrećemo pažnju Privrednim subjektima koji imaju račune u više poslovnih banaka da su dužni da najkasnije do 25. aprila 2020. godine,putem E-poreza dostave podatak kod koje od tih banaka u kojima imaju otvorene račune treba otvoriti poseban namenski račun za isplatu direktnih davanja. Troškovi održavanja ovog računa, kao ni troškovi izvršenja naloga neće biti naplaćeni Privrednim subjektima, a račun će po prestanku ovog programa biti automatski ugašen.

Ko su lica koja mogu da ostvare prava na fiskalne pogodnosti i direktna davanja?

Pravo na fiskalne pogodnosti i direktna davanja mogu ostvariti Privredni subjekti:

  • koji su osnovani i registrovani pre uvođenja vanrednog stanja, odnosno koji su postali obveznici PDV pre 15. marta 2020.godine:
  • koji nisu smanjili broj zaposlenih za više od 10% u periodu od 15. marta do 10. aprila 2020. godine (ne računajući zaposlene sa ugovorima na određeno vreme zaključenim pre 15. marta 2020. godine za period koji se završio u periodu između 15. marta 2020. godine i 10. aprila 2020.godine).
  • Preduzetnici i preduzetnici poljoprivrednici koji su registrovali privremeni prestanak najranije na dan 15. marta 2020. godine (dakle na dan i nakon proglašenja vanrednog stanja);

Privredni subjekti koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja ne mogu isplaćivati dividende do kraja 2020. godine.

Pravo na odlaganje poreskih obaveza i direktna davanja nemaju velika pravna lica:

  • Banke,
  • Društva za osiguranje i reosiguranje,
  • Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima,
  • Davaoci finansijskog lizinga, kao i
  • Platne institucije i institucije elektronskog novca.

Kako se ostvaruje pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktna davanja?

Pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti se ostvaruje podnošenjem obrasca PPP-PD sa navedenim datumom plaćanja 4. januar 2021. godine u polju 1.4 obrasca.

Privredni subjekti imaju pravo da izaberu da li će koristiti fiskalne pogodnosti i direktna davanja najduže za period od tri meseca na sledeći način:

  • Za tri meseca ako dostave PPP-PD sa navedenim datumom plaćanja 4. januar 2021. godine u polju 1.4 obrasca do kraja aprila 2020. godine;
  • Za dva meseca ako dostave PPP-PD sa navedenim datumom plaćanja 4. januar 2021. godine u polju 1.4 obrasca do kraja maja 2020. godine; odnosno
  • Za jedan mesec ako dostave PPP-PD sa navedenim datumom plaćanja 4. januar 2021. godine u polju 1.4 obrasca do kraja juna 2020. godine.

Da li se može prestati sa korišćenjem fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja, odnosno da li se stečeno pravo može izgubiti?

Imajući u vidu da su fiskalne pogodnosti i direktna davanja pravo Privrednih subjekata, oni ne moraju da koriste iste, odnosno ukoliko žele da prestanu sa njihovim korišćenjem mogu to učiniti tako što će izmiriti svoje poreske obaveze, odnosno tako što će izvršiti povraćaj primljenih novčanih sredstava.

Sa druge strane, pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih plaćanja se gubi ukoliko Privredni subjekt:

  • Smanji broj zaposlenih za više od 10% u odnosu na 15. mart 2020. godine u periodu do 31. oktobra 2020. godine. Ispunjenost uslova proverava se svakog poslednjeg dana u mesecu zaključno sa 31. oktobrom 2020. godine, uz mogućnost da se uslovi proveravaju i nakon ovog datuma u rokovima zastarelosti poreskih obaveza.
  • Isplati dividendu (koja nije u akcijama ili udelima) do kraja 2020. godine.

Koje su posledice gubitka prava na fiskalne pogodnosti i direktna davanja?

Privredni subjekti koji izgube pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja propisanih Uredbom dužni su da:

  • plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja i
  • izvrše povraćaj direktnih davanja

sa pripadajućom kamatom za neblagovremeno plaćanje poreza najkasnije u roku od pet dana od dana prestanka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Uredba propisuje i kaznene odredbe, te u zavisnosti od vrste prekršaja Privredni subjekti mogu biti i kažnjeni novčanom kaznom u visini:

  • od 30 do 70% primljenih direktnih davanja, a ne manje od 500.000 dinara, odnosno
  • od 20 do 50% iznosa odloženih javnih prihoda, a ne manje od 250.000 dinara.

dok su za odgovorno lice propisane novčane kazne u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara, odnosno od 25.000 do 50.000 dinara, u zavisnosti od vrste prekršaja.

Ostale odredbe

Uredbom je takođe definisano:

  • Poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza na promet dobara i usluga bez naknade Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ili državnim zdravstvenim ustanovama za vreme trajanja vanrednog stanja
  • Uplata jednokratne pomoći svim licima starijim od 18 godina u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti nakon okončanja vanrednog stanja.

 

Uredba o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja

Dana 24. marta 2020. godine objavljena je Uredba o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja („Službeni Glasnik RS“ 41/20) („Uredba“), koja je stupila na snagu danom objavljivanja i kojom je regulisano postupanje u vezi sa primenom rokova u upravnim postupcima u uslovima proglašenog vanrednog stanja, koja obuhvata i postupke pred poreskim organima.

U tom smislu, odredbama Uredbe je propisano da za vreme vanrednog stanja u Srbiji, stranke ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima propisanim ili određenim u skladu sa zakonima kojima se uređuje opšti upravni postupak ili posebni upravni postupci.

Tim povodom, propisano je da se dostavljanje pismena u upravnom postupku i radnje obaveštavanja, od kojih počinju da teku rokovi koji se ne mogu produžiti, a koje su izvršene tokom vanrednog stanja, smatraju izvršenim kad istekne 15 dana od prestanka vanrednog stanja.

Drugim rečima, ukoliko je rešenje Poreske uprave dostavljeno poreskom obvezniku nakon uvođenja vanrednog stanja (nakon 15. marta 2020. godine), rok za žalbu na to rešenje počinje da teče tek istekom 15 dana od dana prestanka vanrednog stanja. Dakle, poreski obveznici će za podnošenje žalbe imati na raspolaganju 30 dana od dana prestanka vanrednog stanja.

Rokovi koji ističu za vreme vanrednog stanja, a odnose se na preduzimanje upravnih radnji, okončanje upravnih postupaka i odlučivanje po izjavljenim pravnim sredstvima, smatraće se isteklim kad istekne 30 dana od prestanka vanrednog stanja.

 

Narodna banka Srbije propisala zastoj u isplati obaveza (moratorijum)

Narodna banka Srbije je 17. marta 2020. godine u cilju očuvanja dostignutog nivoa i daljeg jačanja stabilnosti finansijskog sistema u uslovima potencijalnih rizika uzrokovanih vanrednom zdravstvenom situacijom u Srbiji, usvojila odluke kojima se propisuje zastoj u otplati obaveza dužnika (moratorijum) i to:

  • Odluku o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i
  • Odluku o privremenim merama za davaoce lizinga u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.

Moratorijum je propisan za sve dužnike koji to žele (fizička i pravna lica, odnosno za preduzetnike) i podrazumeva zastoj u otplati obaveza koji ne može biti kraći od 90 dana, odnosno od trajanja vanrednog stanja koje je uvedeno zbog pandemije Covid-19 virusa. U tom periodu dužnik nije u obavezi da otplaćuje svoje obaveze po osnovu kredita odnosno lizinga, ali ukoliko to želi može te obaveze izmirivati na već ugovoreni način.

Tokom trajanja vanrednog stanja banka, kao ni davalac lizinga neće obračunavati zateznu kamatu na dospela a neizmirena potraživanja i neće pokretati postupak izvršenja odnosno prinudne naplate, niti će preduzimati druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od klijenata. Pored toga, banka kao ni davalac lizinga od dužnika neće moći da potražuju naknadu bilo kojih troškova u vezi sa primenom usvojenih propisa.

U cilju transparentnosti i nedvosmislenog informisanja svojih klijenata, u skladu sa navedenim propisima banke i davaoci finansijskog lizinga dužni su da obaveštenje o ponudi zastoja u otplati obaveza objave na svojim internet prezentacijama, čime će se smatrati da je obaveštenje dostavljeno svim klijentima (dužnicima banke, odnosno primaocima lizinga). Ukoliko klijent u roku od deset dana od objavljivanja ovog obaveštenja ne odbije navedenu ponudu, smatraće se da prihvata moratorijum bez bilo kakvih obaveza odlaska u banku ili kod davaoca lizinga.

Istekom pomenutog roka moratorijum počinje da proizvodi pravno dejstvo ali će dužnici biti u mogućnosti da otplaćuju svoje obaveze.

2020-04-28T11:06:17+00:00 April 28th, 2020|

Leave A Comment