+381 11 303 91 04|office@confida.rs

Confida vesti | Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima

Nacrt zakona o alternativnim investicionim fondovima stavljen je na javnu raspravu. U Srbiji trenutno ne postoji Zakon o alternativnim investicionim fondovima samo Zakon o investicionim fondovima. Najveća razlika između investicionih i alternativnih investicionih fondova je u tome što prvi imaju vrlo jasno definisano u šta mogu da ulažu — a to su mahom hartije od vrednosti, dok drugi imaju mnogo širi spektar ulaganja. Taj širi spektar obuhvata i venture capital fondove.

U zvaničnom obrazloženju za donošenje zakona stoji da je namera zakonodavca unapređenje i razvoj tržišta kapitala, kao i korak ka procesu pridruženja Srbije Evropskoj uniji. Tako će za alternativne fondove važiti regulativa koja postoji i u nekim drugim zemljama i biti usklađena sa AIFM direktivom (Alternative Investment Fund Managers Directive).

Takođe, prisustvo alternativnih fondova na tržištu bi trebalo da predstavlja i jedan od efikasnih načina finansiranja mikro, malih i srednjih privrednih subjekata putem fondova preduzetničkog kapitala (“venture capital funds”) i putem fondova privatnog kapitala (“private equity funds”).

Šta ovaj Zakon donosi?

Bitna stvar za domaću IT scenu je prepoznavanje VC fondova i važno je zato što stvara infrastrukturni uslov za njihovo formiranje i olakšava pristup izvorima finansiranja. Naime, VC fondovima će prvi put biti omogućeno da se registruju kao takvi, a ne kao društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) što je do sada bio slučaj. Odnosno, pošto smo do sada imali d.o.o. i fondove iz inostranstva, suština je da se ovim stvara mogućnost postojanja VC fondova u Srbiji.

Najveći značaj ovog Nacrta svakako se ogleda u tome što će domaći kapital (korporativni, privatni kapital fizičkih lica i dr.) moći da se mobiliše u VC fondove, odnosno startape i inovacije.

Osim ovoga, postojanje regulative moglo bi da ohrabri strane investicione fondove da u Srbiji otvore svoje ispostave za tržište Jugoistočne Evrope. U tom smislu nije teško zamisliti da menadžer fonda koji je stacioniran u Srbiji bude bolje upoznat sa lokalnim ekosistemom i više sredstava kanališe ka njemu. Ipak, da bi do tako nečega došlo potrebno je da se uz Zakon stvori i podsticajno poresko okruženje za VC fondove.

Možda se i usvoje konkretne poreske olakšice koje su se pokazale korisne u svetskoj praksi i koje bi mogle da budu primenjene na domaći ekosistem su „poreski kredit u visini od 30 do 50 odsto od ulaganja i za pravna i za fizička lica, oslobađanje u slučaju gubitka (ovo je dobro da postoji, ali se izuzetno retko aktivira, jer VC i drugi fondovi uglavnom posluju pozitivno) i oslobađanje od kapitalnih dobitaka u prvih tri do sedam godina”.

Izvor: Startit

2019-04-17T12:43:39+00:00 April 17th, 2019|

Leave A Comment