POREMEĆAJ DEFICITA ODMORA

Nije velika tajna kako je čoveku za uravnotežen život potreban kvalitetan godišnji odmor, no ovaj segment ljudskog zdravlja često se zanemaruje. Obavljena su mnoga istraživanja koja se bave radom i učinkom, međutim malo je onih koji se bave temom godišnjih odmora kao takvih. Bez obzira na količinu, rezultati takvih istraživanja su raznoliki, a dâ se zaključiti kako je ljudima veoma bitan rad i manje se dana provodi na godišnjem odmoru nego što bi stvarno trebalo. Dokazuju li nam rezultati istraživanja zaista da ljudi istinski vole da rade, ili ih pak posao prisiljava da se ne odmore dovoljno?

Američki autor Joe Robinson fenomen odricanja od godišnjeg odmora u svojoj knjizi „Radi da bi živeo“ nazvao je „poremećajem deficita odmora“, dok je u Japanu ovaj fenomen poznat pod imenom karōshi – „smrt zbog prekomernog rada“.

Pravo radnika na plaćeni godišnji odmor u trajanju od minimalno četiri nedelje godišnje propisano je Zakonom o radu, Kolektivnim Ugovorom, Pravilnikom o radu ili Ugovorom o radu, a broj dana godišnjeg odmora utvrđuje se u zavisnosti od rasporeda radnog vremena radnika – brojem radnih dana u nedelji. Iako u Srbiji imamo solidan broj dana godišnjeg odmora, godišnji odmori se često skraćuju ili preskaču, a dodatan izazov predstavlja i stalna on-line dostupnost i nemogućnost da se isključimo iz poslovnih zbivanja, te postaje sve veći izazov otići na zasluženi godišnji odmor i napuniti baterije.

Kako god bilo, godišnji odmor ključan je za našu produktivnost, radni elan, zadovoljstvo i mentalno zdravlje – evo i zašto.

 

GODIŠNJI ODMOR VAŽAN JE ZA ZDRAVLJE

Nezavisno od vrste posla koji radnik obavlja, radni stres javlja se kod velikog procenta ljudi, a s obzirom na prepreke i psihološke kapacitete izdržljivosti, odmor je nužan kako se ne bi dogodio „burnout“ zaposlenih, koji je posledica akumuliranog umora.

Umor je propratna pojava svake čovekove radnje koja utiče na njegovu radnu produktivnost i koncentraciju te negativno utiče na stav prema radu, a može biti psihički, kao posljedica intelektualnog rada, ili fizički, kao posledica fizičkog opterećenja. S obzirom na brzinu nastajanja razlikujemo akutni i hronični umor, dok je prve znake umora teško primetiti pa se u večini slučajeva znakovi umora nagomilavaju i na površinu izlaze tek nakon dužeg vremena – kad je već prekasno.

Ako primetite pad produktivnosti u radu, nemogućnost koncentracije, nagle promene ponašanja i raspoloženja (razdražljivost, sukobi s osobama iz okoline) – vreme je za odmor, i to pod hitno.

Takođe, do umora vrlo često dovode neprekidni prekovremeni sati, od čega se radnik brani češćim prekidima i sporijim tempom rada što utiče na njegovu produktivnost koja je tada vrlo niska dok je energetska potrošnja sve veća. Zbog toga se ne propručuje prekovremeni rad jer neminovno vodi do iscrpljenosti organizma. Računica je jasna: Umoran i iscrpljen radnik ne pogoduje ni radniku ni poslodavcu.

 

OD UMORA DO ODMORA ZA MINIMALNO TRI NEDELJE

Poslodavci od zaposlenih vrlo često očekuju da se za dve nedelje oslobode stresa koji su akumulirali  čitavu godinu pa već i sama očekivanja stvaraju bojazan i opterećenje hoće li se uspeti kvalitetno odmoriti. Istraživanja su pokazala kako je potrebno minimalno tri nedelje godišnjeg odmora u kontinuitetu kako bi se čovek istinski odmorio. Ovde posebno treba imati na umu kako se ne može u jednom danu prebaciti iz odmora u puni radni pogon pa je i u tom slučaju potrebno određeno vreme za prilagođavanje.

Svega 20% zaposlenih aktivno odmara ne vodeći računa o radnim zadacima dok je većina i dalje opterećena poslom i taj psihološki teret kontinuirano nose sa sobom. Odmor je potreban svima i bez obzira na prirodu posla ili ljubav prema profesiji – zanimanju, iako istraživanja pokazuju da u godišnjem odmoru najviše uživaju oni koji svoj posao vole, jer ako zaposleni ne uživa u poslu koji radi, malo je verovatno da će uživati na godišnjem odmoru te se psihički i fizički odmoriti.

Većina će se složiti kako je teško u potpunosti se isključiti iz poslovnih zbivanja za vreme godišnjeg odmora, a tome nikako ne pridonose čari moderne tehnologije pa će vas šef, ukoliko to želi, vrlo lako pronaći i na plaži, iako ni to nije najveći problem – najveći je problem naučiti odmarati se.

 

LEISURE-SICKNESS SINDROM

U određenim situacijama sâm odlazak na godišnji odmor može prouzrokovati kontra-efekat te uzrokovati više stresa nego opuštanja, a takođe utiče i na ostala područja života – zdravstveni problemi i narušavanje odnosa s porodicom, prijateljima i kolegama. Mnogi se osećaju loše pre odlaska na godišnji odmor ili pre početka praznika, a 2001. god. ta je pojava dobila i službeno ime „leisure-sickness-syndrom” (bolesti slobodnog vremena), pa ako se vikendom ili za vreme godišnjeg odmora borite sa nesanicom, glavoboljom ili neobjašnjivim umorom verovatno bolujete od ove bolesti nove ere.

Ključno je dakle naučiti kvalitetno se odmoriti, a kako bismo to postigli bitno je dobro pripremiti teren – obaviti sve aktivnosti koje će vam pomoći da se stvarno isključite iz svih poslovnih procesa.

Evo nekoliko saveta:

  • Komunicirajte – napravite kvalitetan prenos dnevnih obaveza i aktivnosti,
  • Delegirajte – iskoristite svoj odmor na način da drugima date šansu i puno poverenje,
  • Isključite se – pokušajte da ne proveravate mailove i ne odgovarate na službene pozive – ovo je najveći izazov

Jasno je da neke stvari po koji put nisu u vašim rukama i da ćete s vremena na vreme ipak morati da odgovorite na neki poziv ili poruku, no ukoliko za vreme godišnjeg odmora konstantno komunicirate s kolegama i obavljate radne zadatke, ili ako već pre odlaska na godišnji odmor osećate stres, verovatno se nećete kvalitetno odmoriti.

 

RADI DA BI ŽIVEO

Iako posao i karijera u današnje vreme zauzimaju drugačije mesto u životima nego pre 20-ak godina, ipak je potrebno pronaći način da se isključimo i odmorimo.

Književnik Jerome K. Jerome izjavio je: „Nemoguće je uživati u odmoru ako se pre toga dobro ne umorite“, stoga radite marljivo, ali pronađite način da se isključite i odmorite.