Na panel diskusiji “Cirkularna ekonomija”, koja se održala tokom Međunarodne konferencije “Zelena agenda za Zapadni Balkan”, istaknuta je potreba za podrškom kompanijama u prelasku na cirkularni model poslovanja, uz očuvanje konkurentnosti i efikasnosti. Takođe je naglašena važnost edukacije o održivom razvoju, recikliranju, očuvanju prirode i pravilnom odlaganju otpada, počevši od najmlađeg uzrasta.
Cirkularna ekonomija se često poistovećuje s upravljanjem otpadom, ali ona prevazilazi samo recikliranje. Umesto linearnog modela “uzmi-napravi-odbaci”, cirkularna ekonomija teži ponovnom korišćenju proizvoda, opreme i infrastrukture kako bi se ostvarile pozitivne koristi za društvo.
Naime, reciklaža je deo ekološke ekonomije, koja se smatra ekonomijom budućnosti. Podsticanje kompanija da investiraju u cirkularnu ekonomiju je važno, iako su tehnologije možda skuplje. Kroz zajedničke napore može se smanjiti negativni uticaj na životnu sredinu.
Promene na tržištu zemalja EU, kao što su prelazak na cirkularni model i usvajanje energetske efikasnosti, nameću usklađivanje i konkurentnost domaćih kompanija. Zelena transformacija podrazumeva i energetsku efikasnost, smanjenje emisija CO2 i karbonsku neutralnost kako bi se osigurala konkurentnost i održivost.
Predlozi za osnivanje Zelenog fonda i modernog menadžmenta mogu pružiti mogućnost da industrija povlači sredstva pod određenim kriterijumima, što bi razvilo tržište u cirkularnoj ekonomiji. Osim recikliranja, zatvaranje ciklusa sirovina zahteva promene u stvaranju i čuvanju vrednosti, kao i korišćenje održivih poslovnih modela. Reciklažna industrija može stvoriti nove investicije koje bi dodale vrednost reciklabilnim materijalima unutar industrije.
