{"id":2771,"date":"2021-09-01T10:40:18","date_gmt":"2021-09-01T10:40:18","guid":{"rendered":"https:\/\/www.confida.rs\/rs\/?p=2771"},"modified":"2021-09-01T10:40:18","modified_gmt":"2021-09-01T10:40:18","slug":"godisnji-odmor-radnika-mera-zastite-zdravlja-i-zadovoljstva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.confida.rs\/rs\/godisnji-odmor-radnika-mera-zastite-zdravlja-i-zadovoljstva\/","title":{"rendered":"Godi\u0161nji odmor radnika – Mera za\u0161tite zdravlja i zadovoljstva"},"content":{"rendered":"

POREME\u0106AJ DEFICITA ODMORA<\/strong><\/p>\n

Nije velika tajna kako je \u010doveku za uravnote\u017een \u017eivot potreban kvalitetan godi\u0161nji odmor, no ovaj segment ljudskog zdravlja \u010desto se zanemaruje. Obavljena su mnoga istra\u017eivanja koja se bave radom i u\u010dinkom, me\u0111utim malo je onih koji se bave temom godi\u0161njih odmora kao takvih. Bez obzira na koli\u010dinu, rezultati takvih istra\u017eivanja su raznoliki, a d\u00e2 se zaklju\u010diti kako je ljudima veoma bitan rad i manje se dana provodi na godi\u0161njem odmoru nego \u0161to bi stvarno trebalo. Dokazuju li nam rezultati istra\u017eivanja zaista da ljudi istinski vole da rade, ili ih pak posao prisiljava da se ne odmore dovoljno?<\/p>\n

Ameri\u010dki autor Joe Robinson<\/strong> fenomen odricanja od godi\u0161njeg odmora u svojoj knjizi \u201eRadi da bi \u017eiveo\u201c nazvao je \u201eporeme\u0107ajem deficita odmora<\/strong>\u201c, dok je u Japanu ovaj fenomen poznat pod imenom kar\u014dshi<\/em> – \u201esmrt zbog prekomernog rada<\/strong>\u201c.<\/p>\n

Pravo radnika na pla\u0107eni godi\u0161nji odmor u trajanju od minimalno \u010detiri nedelje godi\u0161nje<\/strong> propisano je Zakonom o radu, Kolektivnim Ugovorom, Pravilnikom o radu ili Ugovorom o radu, a broj dana godi\u0161njeg odmora utvr\u0111uje se u zavisnosti od rasporeda radnog vremena radnika \u2013 brojem radnih dana u nedelji. Iako u Srbiji imamo solidan broj dana godi\u0161njeg odmora, godi\u0161nji odmori se \u010desto skra\u0107uju ili preska\u010du, a dodatan izazov predstavlja i stalna on-line dostupnost i nemogu\u0107nost da se isklju\u010dimo iz poslovnih zbivanja, te postaje sve ve\u0107i izazov oti\u0107i na zaslu\u017eeni godi\u0161nji odmor i napuniti baterije.<\/p>\n

Kako god bilo, godi\u0161nji odmor klju\u010dan je za na\u0161u produktivnost<\/strong>, radni elan<\/strong>, zadovoljstvo<\/strong> i mentalno zdravlje<\/strong> \u2013 evo i za\u0161to.<\/p>\n

 <\/p>\n

GODI\u0160NJI ODMOR VA\u017dAN JE ZA ZDRAVLJE<\/strong><\/p>\n

Nezavisno od vrste posla koji radnik obavlja, radni stres javlja se kod velikog procenta ljudi, a s obzirom na prepreke i psiholo\u0161ke kapacitete izdr\u017eljivosti, odmor je nu\u017ean<\/strong> kako se ne bi dogodio \u201eburnout<\/strong>\u201c zaposlenih, koji je posledica akumuliranog umora<\/strong>.<\/p>\n

Umor je propratna pojava svake \u010dovekove radnje koja uti\u010de na njegovu radnu produktivnost i koncentraciju te negativno uti\u010de na stav prema radu, a mo\u017ee biti psihi\u010dki, kao posljedica intelektualnog rada, ili fizi\u010dki, kao posledica fizi\u010dkog optere\u0107enja. S obzirom na brzinu nastajanja razlikujemo akutni<\/strong> i hroni\u010dni umor<\/strong>, dok je prve znake umora te\u0161ko primetiti pa se u ve\u010dini slu\u010dajeva znakovi umora nagomilavaju i na povr\u0161inu izlaze tek nakon du\u017eeg vremena \u2013 kad je ve\u0107 prekasno.<\/p>\n

Ako primetite pad produktivnosti u radu, nemogu\u0107nost koncentracije<\/strong>, nagle promene pona\u0161anja i raspolo\u017eenja<\/strong> (razdra\u017eljivost, sukobi s osobama iz okoline) \u2013 vreme je za odmor, i to pod hitno<\/strong>.<\/p>\n

Tako\u0111e, do umora vrlo \u010desto dovode neprekidni prekovremeni sati<\/strong>, od \u010dega se radnik brani \u010de\u0161\u0107im prekidima i sporijim tempom rada \u0161to uti\u010de na njegovu produktivnost koja je tada vrlo niska dok je energetska potro\u0161nja sve ve\u0107a. Zbog toga se ne propru\u010duje prekovremeni rad jer neminovno vodi do iscrpljenosti organizma. Ra\u010dunica je jasna: Umoran i iscrpljen radnik ne pogoduje ni radniku ni poslodavcu. <\/strong><\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

OD UMORA DO ODMORA ZA MINIMALNO TRI NEDELJE <\/strong><\/p>\n

Poslodavci od zaposlenih vrlo \u010desto o\u010dekuju da se za dve nedelje oslobode stresa koji su akumulirali \u00a0\u010ditavu godinu pa ve\u0107 i sama o\u010dekivanja stvaraju bojazan i optere\u0107enje ho\u0107e li se uspeti kvalitetno odmoriti. Istra\u017eivanja su pokazala kako je potrebno minimalno tri nedelje <\/strong>godi\u0161njeg odmora u kontinuitetu kako bi se \u010dovek istinski odmorio. Ovde posebno treba imati na umu kako se ne mo\u017ee u jednom danu prebaciti iz odmora u puni radni pogon pa je i u tom slu\u010daju potrebno odre\u0111eno vreme za prilago\u0111avanje.<\/p>\n

Svega 20% zaposlenih<\/strong> aktivno odmara ne vode\u0107i ra\u010duna o radnim zadacima dok je ve\u0107ina i dalje optere\u0107ena poslom i taj psiholo\u0161ki teret kontinuirano nose sa sobom. Odmor je potreban svima i bez obzira na prirodu posla ili ljubav prema profesiji \u2013 zanimanju, iako istra\u017eivanja pokazuju da u godi\u0161njem odmoru najvi\u0161e u\u017eivaju oni koji svoj posao vole, jer ako zaposleni ne u\u017eiva u poslu koji radi, malo je verovatno da \u0107e u\u017eivati na godi\u0161njem odmoru te se psihi\u010dki i fizi\u010dki odmoriti.<\/p>\n

Ve\u0107ina \u0107e se slo\u017eiti kako je te\u0161ko u potpunosti se isklju\u010diti iz poslovnih zbivanja za vreme godi\u0161njeg odmora, a tome nikako ne pridonose \u010dari moderne tehnologije pa \u0107e vas \u0161ef, ukoliko to \u017eeli, vrlo lako prona\u0107i i na pla\u017ei, iako ni to nije najve\u0107i problem \u2013 najve\u0107i je problem nau\u010diti odmarati se<\/strong>.<\/p>\n

 <\/p>\n

LEISURE-SICKNESS SINDROM<\/strong><\/p>\n

U odre\u0111enim situacijama s\u00e2m odlazak na godi\u0161nji odmor mo\u017ee prouzrokovati kontra-efekat te uzrokovati vi\u0161e stresa nego opu\u0161tanja, a tako\u0111e uti\u010de i na ostala podru\u010dja \u017eivota – zdravstveni problemi i naru\u0161avanje odnosa s porodicom, prijateljima i kolegama. Mnogi se ose\u0107aju lo\u0161e pre odlaska na godi\u0161nji odmor ili pre po\u010detka praznika, a 2001. god. ta je pojava dobila i slu\u017ebeno ime \u201eleisure-sickness-syndrom<\/strong>” (bolesti slobodnog vremena), pa ako se vikendom ili za vreme godi\u0161njeg odmora borite sa nesanicom<\/strong>, glavoboljom<\/strong> ili neobja\u0161njivim umorom<\/strong> verovatno bolujete od ove bolesti nove ere.<\/p>\n

Klju\u010dno je dakle nau\u010diti kvalitetno se odmoriti, a kako bismo to postigli bitno je dobro pripremiti teren<\/strong> \u2013 obaviti sve aktivnosti koje \u0107e vam pomo\u0107i da se stvarno isklju\u010dite iz svih poslovnih procesa.<\/p>\n

Evo nekoliko saveta:<\/p>\n